Članci poređani po datumu: Ponedeljak, 06 Maj 2019

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj raspisao je Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava u okviru Programa za promociju i popularizaciju inovacija i inovacionog preduzetništva.


Za realizaciju programa, kako je objavljeno na zvaničnom web portalu Kabineta, obezbeđeno je 60 miliona dinara.

Sredstva su opredeljena za planiranje, izradu i sprovođenje promotivne kampanje, za organizaciju manifestacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva, za izradu i sprovođenje programa mentorstva i obuka, za izradu i sprovođenje istraživanja o stanju, problemima i prerspektivama inovacionog preduzetništva, za izradu štampanih i multimedijalnih publikacija koje doprinose promociji i popularizaciji inovacija i inovacionog preduzetništva, za sprovođenje projekta čiji je cilj digitalizacija uživanja kulturnog, umetničkog i duhovnog nasleđa Srbije i srpskog naroda. 

Cilj ovog programa je ostvarenje kontinuiranog doprinosa u razvoju održive preduzetničke kulture u Srbiji, rast konkurentnosti Republike Srbije i izgradnja ekonomije zasnovane na inovacijama i znanju. 

Realizacijom ovog programa Republika Srbija nastoji da podstakne građane, a posebno mlade, da razmišljaju na preduzetnički način, kao i da ih ohrabri da u većoj meri osnivaju svoje inovacione i tehnološke startap kompanije. Naglasak je na jačanju lokalnih i regionalnih inicijativa koje treba da pruže što neposrednije rezultate i doprinesu rastu ekonomske uspešnosti, otvaranju novih radnih mesta i zadržavanju mladih u Republici Srbiji. 

Rok za podnošenje prijava je do utroška sredstava opredeljenih programom.

Ceo tekst Javnog konkursa, obrasce prijave i dodatne informacije možete pronaći: OVDE

Izvor: Kabinet ministra bez portfelja

Objavljeno u Vesti

Prema najavama meteorologa i narednih dana biće nestabilno vreme. Kiša će, kako najavljuju padati sve do utorka 14. maja.


Pogledajte prognozirane vremenske prilike za ovaj deo južnog Banata:

bvrsacvrememajkisa2019kisakisakisaoblacnomaj19

Objavljeno u Vesti

Zavod za javno zdravlje Pančevo u okviru kampanja 29. Nedelje zdravlja usta i zuba, organizuje konkurs "Oralno zdravlje čuvamo od najranijeg uzrasta".


U periodu od 13. do 19. maja na teritoriji Srbije obeležava se Kampanja 29. Nedelja zdravlja usta i zuba .

Cilj ovogodišnje kampanje je informisanje, sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa očuvanjem i unapređenjem zdravlja usta i zuba populacije, a posebno dece i mladih.

U okviru Kampanje se organizuje konkurs  "Oralno zdravlje čuvamo od najranijeg uzrasta" za izbor najboljih literarnih sastava i likovnih radova. Konkurs je namenjen deci u vrtićima i učenicima osnovnih škola u Republici Srbiji.

Cilj konkursa je da se podstakne zdravstveno vaspitni rad u vrtićima i osnovnim školama na temu oralnog zdravlja i edukuju deca o značaju i načinima očuvanja zdravlja usta i zuba, naročito u okviru porodice i uslovima koje ona omogućava.

Vrtići i osnovne škole mogu da dostave po tri najbolja likovna rada u kategoriji predškolski uzrast i po tri najbolja literarna i likovna rada u kategoriji učenika – uzrast I – IV razred osnovne škole i V-VIII razred. Radovi se dostavljaju okružnom zavodu/institutu za javno zdravlje(Zavod za javno zdravlje Pančevo, Pasterova 2, 26 000 Pančevo) , Centar za promociju zdravlja, sa naznakom »Za konkurs XXIX Nedelja zdravlja usta i zuba« do 13. maja 2019. godine.

 Likovni radovi bi trebalo da budu urađeni na papiru, u formatu bloka broj 5. Najbolji likovni i literarni radovi biće izabrani na nivou okruga, a zatim dostavljeni Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ do 28. maja 2019. godine kako bi se proglasio i promovisao najbolji dečiji rad na temu ovogodišnje Kampanje koji će biti štampan u vidu postera i distribuiran u domove zdravlja.

Konkurs nije nagradnog karaktera, već se kroz izbor i promociju najboljih dečijih radova podstiče zdravstveno vaspitni rad koji prati izradu radova. Najbolji radovi biće izabrani i promovisani na okružnom nivou, postavljeni na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije i prezentovani na simpozijumu zdravstvenog vaspitanja u stomatologiji.

Radovi se neće vraćati već će biti korišćeni za dizajn i štampanje zdravstveno promotivnog materijala u cilju kontinuirane promocije zdravlja usta i zuba među opštom populacijom (slanjem radova škole i autori se saglašavaju sa napisanim načinima korišćenja).

Objavljeno u Vesti

U Srbiji je prošle i ove godine samo šest putnika tražilo obeštećenje zbog kašnjenja vozova.


Četiri zahteva su rešena u korist putnika, a na ime obeštećenja isplaćeno je 10.160 dinara, piše danas "Politika" i navodi primer nemačke železnice, koja je prošle godine platila 53,6 miliona evra obeštećenja putnicima, a pravo žalbe iskoristilo je 2,7 miliona putnika, koji su u proseku dobili po 20 evra.

U "Srbija vozu" kažu da ako zbog kašnjenja voza putnik izgubi vezu za nastavak putovanja ili je zbog nedolaska voza i smetnje u saobraćaju sprečen da produži putovanje, može da zahteva od prevoznika da ga preveze do odredišta prvim sledećim vozom bez dodatne naplate.

Svaki građanin Srbije u proseku duguje banci 1.000 evraAko odustane od putovanja, prevoznik je dužan da mu vrati novac u punom iznosu.

Takođe, ako je zbog otkazivanja voza ili izgubljene veze prouzrokovane kašnjenjenjem, putnik sprečen na nastavi planirano putovanje, prevoznik može da pokrije troškove hotelskog smeštaja kao i razumne troškove obaveštavanja onih koji čekaju putike, navode u "Srbija vozu", prenosi "Politika".

Iznos plaćene vozne karte u unutrašnjem saobraćaju vraća se u celosti, ako je bila krivica železnice, kao i ako se zahtev podnese istog dana kada je vozna karta i kupljena.

Isto važi i za neiskorišćenu voznu kartu u međunarodnom saobraćaju, ali list navodi da u "Srbija vozu" nisu objasnili koliko je obeštećenje za kašnjenje kada je karta iskorišćena.

List dodaje da bi, međutim, nelogično bilo da neko ko iz Beograd stigne u Bar ili Budimpeštu sa zakašnjenjem od nekoliko sati, istog dana zatraži povraćaj novca na beogradskoj blagajni koja mu je izdala kartu.

izvor: Tanjug.rs

Objavljeno u Vesti
Ponedeljak, 06 Maj 2019 08:21

Danas je Đurđevdan

Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru). Na današnji dan obeležava se uspomena na Svetog Đorđa. U hrišćanstvu (istočnom i zapadnom) slavi se kao sveti Juraj ili sveti Georgije. U umetnosti se često prikazuje kako ubija zmaja (aždahu).


Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine. Georgije Lidijski (oko 275/281 – 303), rimski vojnik u gardi cara Dioklecijana, mučenički je stradao tokom progona hrišćana.

Veruje se da je rođen u maloazijskoj oblasti Kapadokiji, u bogatoj i uglednoj hrišćanskoj porodici. Otac mu je bio rimski vojni oficir. Još dok je bio dete, kada je njegov otac poginuo, mali Georgije se sa majkom preselio u Palestinu, na majčino veliko i bogato porodično imanje, gde je dobio visoko obrazovanje.

U rimskoj vojsci se brzo istakao svojom hrabrošću i bojnim zaslugama. Napredovao je naglo, od običnog vojnika do tribuna, da bi ga, već u njegovoj dvadesetoj godini, lično car Dioklecijan proizveo u čin komita, odnosno vojvode (najstariji vojni čin, kojim se postaje i carev savetnik).

Georgije je 494. godine proglašen za sveca, od strane pape Gelasijusa Prvog (492–496).

Sveti Đorđe se na ikonama predstavlja na konju, u vojvodskom odelu, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega stoji jedna žena u gospodskom odelu. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je "proždirala" brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac "neznaboštvu".

Pod pobedom koju je Sveti Đorđe odneo nad aždajom, verovatno se misli na prekid progona hrišćana, deset godina posle njegove smrti, kao i proglašenje hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva od strane cara Konstantina. Žena na ikoni je možda i sama sveta Aleksandra, žena koja se tradicionalno poistovećuje sa Priskom, suprugom cara Dioklecijana, i veruje se da predstavlja simbolično mladu hrišćansku crkvu.

Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji (posle Nikoljdana).

U vreme srpskog ropstva pod Turcima, Turci su bili odredili da im se godišnji porez plaća u dva dela: na Đurđevdan i na Mitrovdan. Nekada su ovog dana hajduci napuštali svoja mesta zimovanja, svoje jatake, i odlazili u šumu na zakazano mesto da ponovo otpočnu sa hajdukovanjem. U narodu je ostalo sećanje na tadašnje hajdukovanje, pa je ostala i izreka "Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak".

Objavljeno u Vesti