Članci poređani po datumu: Četvrtak, 05 April 2018

Svako javno igralište imaće određenu zonu pada koja će morati da bude prekrivena specijalnom podlogom da se deca ne bi povredila, onaj ko postavi igralište moraće i da se stara o njemu i održava opremu, ali i da odgovara ukoliko se neko dete povredi. Ovo su najvažniji detalji novog Pravilnika o bezbednosti dečjih igrališta, na kome radi Ministarstvo privrede i koji će biti završen u maju ove godine.


Prema novom pravilniku, sva dečja igrališta koja su namenjena javnoj upotrebi moraće da budu napravljena po strogim standardima.

Kako najavljuju iz Ministarstva, očekuje se da će primena pravilnika početi mesec, dva posle usvajanja. On će biti obavezan pri projektovanju i izgradnji novih igrališta. Međutim, za igrališta koja već postoje biće određen prelazni period od dve do pet godina za prilagođavanje, jer je “potrebno vreme da se uklone i zamene svi rekviziti koji neće moći da zadovolje zahteve pravilnika”.

- U skladu s pravilnikom biće regulisani zahtevi za opremu i podlogu ispod rekvizita, odnosno za materijale od kojih se izrađuje oprema, koji se postavljaju kao podloga ispod rekvizita, određivanje zona opasnosti i udaljenosti za postavljanje rekvizita i slično. Pravilnikom će se odrediti i mesto gde mogu da se nalaze dečja igrališta, sadržaj informativne table, vegetacija zbog alergija i eventualno postavljanje ograda ukoliko se radi o zonama blizu saobraćajnica - objašnjavaju u Ministarstvu privrede.

Takođe, obavljaće se redovna kontrola opreme i celokupnog igrališta, koju će najverovatnije sprovoditi Ministarstvo. U Ministarstvu privrede navode i da će odgovornost za stanje igrališta, ali i moguće incidente, snositi vlasnik dečjeg igrališta (u većini slučajeva to će biti lokalna samouprava).

- Vlasnik ili onaj kome je vlasnik poverio brigu o održavanju igrališta odgovoran je da igralište u svakom momentu bude usaglašeno sa zahtevima pravilnika, a samim tim i bezbedno - kažu u Ministarstvu.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) naglašava da će ovaj pravilnik konačno urediti veoma osetljivu oblast. On detaljno objašnjava kako će se pravilnik primenjivati u praksi.

- Na svakom igralištu postoji nešto što se zove zona pada. Ona je tačno propisana i odnosi se na ukupan prostor i površinu na koju dete može da se prizemlji sa nekog rekvizita. Na primer, ako se radi o ljuljašci ili penjalici, tačno je precizirano kako izgleda ta zona pada. Tako na njoj ne može da bude beton, ni trava, već specijalna podloga, i to određene debljine i tvrdoće - navodi Nikolić.

Kako dodaje, biće propisano i ko je tačno odgovoran za brigu o igralištima, što je često predstavljalo prepreku za njihovo održavanje, kako bi parkovi bili bezbedni.

- Kada, na primer, neka firma ili ustanova napravi dečje igralište, ne može samo tako da ga ostavi. Pravilnikom će biti regulisano da to preduzeće mora da sklopi ugovor s odgovarajućom kućom koja će se baviti održavanjem igrališta - ističe Nikolić.

On objašnjava i da će svi koji učestvuju u lancu morati da se povežu.

- Od projektanata, koji moraju da poštuju kodeks pravila struke i da poznaju propise, pa preko izvođača radova koji moraju da znaju na koji način grade igralište, a ne da to bude proizvoljno. Recimo, kada se kopaju temelji za ljuljašku ili penjalicu, postoji tačno propisana dubina i način na koji se oni postavljaju, kaže Nikolić. 

Uskoro i propisi o bezbednosti igraonica

U Ministarstvu privrede navode da će se ovim pravilnikom regulisati samo oblast bezbednosti dečjih igrališta na otvorenom prostoru.

- Ministarstvo privrede ima za cilj da uredi kompletnu oblast koja se odnosi na bezbednost dece, uključujući i opremu za igraonice i sportske terene. Zato planiramo, nakon završetka ovog pravilnika, izradu zasebnih propisa kojima će se propisati zahtevi za bezbednost igraonica, sportskih rekvizita na otvorenom, opreme za zabavne parkove i slično - ističu u Ministarstvu.

Izvor:blic.rs / Naslovna fotografija: Dečje igralište u Beogradu, naselje Vidikovac

Objavljeno u Vesti

Novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima  koji je stupio na snagu 3. aprila 2018. godine, predvideo je veće kazne za motocikliste, zbog nenošenja kacige i vožnje dece na dvotočkašima.


- To je najnebezbednije mesto u saobraćaju na kome možete prevoziti dete. Kazne su sada od 100.000 do 120.000 dinara i apelujemo na roditelje da to ne rade, rekao je Vladimir Jeftić iz Asocijacije za bezbednost motociklista.

Što se tiče upotrebe zaštitne kacige Zakon je vrlo jasan, dodaje on.

- Koristite homologovanu zaštitnu kacigu, zakopčanu, koja je na glavi vozača i koja je prema uputstvu proizvođača. Kazna je sada 10.000 dinara umesto pređašnjih 5.000, rekao je Jeftić.

U Srbiji svake godine pogine oko 60 vozača motora i bicikla, a ako vozite motor, opasnost da stradate u saobraćaju je 250 puta veća nego ako vozite automobil.

Od 2012. do danas, na putevima Srbije poginulo je 350 motociklista, a povređeno je oko 10.000.

Jeftić iz istakao je da su to, pre svega, mladi ljudi i da bi se broj nesreća smanjio potrebna je odgovornost svih učesnika u saobraćaju.

Ističe da motociklisti moraju da koriste adekvatnu zaštitnu opremu i da se edukuju o bezbednoj vožnji.

Izvor: RTV  

Objavljeno u Vesti
Četvrtak, 05 April 2018 10:59

Danas je Veliki četvrtak

Pravoslavne crkve obeležavaju Veliki četvrtak, uspomenu na Tajnu ili Poslednju večeru Isusa Hrista i njegovih učenika, jedan od najznačajnijih dana u toku Velike ili Stradalne sedmice, kada je ustanovljena sveta tajna pričešća, najsvetija tajna evharistije.


Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao: "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova".

Zatim je uzeo čašu vina i dodao: "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".

Hristove reči se na Veliki četvrtak ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon "postili na vodi" najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

Narod veruje da i najvećim grešnicima koji se pričeste na današnji dan bivaju oprošteni gresi. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki ili Časni ili Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu pripremljenu na vodi, bez ulja.

Verovanja i običaji

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma, od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača. Oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Nema veselja već samo okupljanje.

Kod nekih pravoslavnih naroda danas se boje uskršnja jaja ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa se na ovaj dan umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u koje se stavljaju osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi.
Kod nas se koristi tridesetak sastojaka. Njihov spisak ne mora biti uvek isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak.

Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja – to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

Izvor: rts.rs

 
 
Objavljeno u Vesti

U okviru realizacije IPA projekta “Čuvari tradicje” rekonstruisan je i opremljen Dom kulture u Kusiću sa ciljem da služi za održavanje kulturnih manifestacija. Dom kulture biće i sedište novo formiranog UG “Čuvari tradicije” čiji su članovi - članovi Kulturno umetničkih društava iz partnerskih opština Svinite i Bela Crkva , kao i UG “Tomilend” iz Moldave Nove.

U opštini Svinite živi 90% srba, jedno je od najstarijih mesta u Rumuniji sa srpskim življem, a imaju i Kulturno umetničko društvo koje postoji više od pola veka.

U Beloj Crkvi je oktobra prošle godine održana konferencija povodom početka IPA projekta prekogranične saradnje Rumunije i Srbije „Čuvari tradicije“. Radovi na Domu kulture u Kusiću počeli su septembra 2017. godine, završeni su za dva meseca. Opremanje je završeno ovog meseca i sada može da nakon decenija pauze ponovo služi ne samo UG “Čuvari tradicije”, već i svim KUD-ovima sa teritorije opštine Bela Crkva, i naravno meštanima Kusića.

Na zgradi sagrađenoj pre oko 60 godina rekonstruisan je krov, zamenjena stolarija, sanirana vlaga, postavljena spoljna izolacija, zamenjene elektro i vodovodne instalacije, kao i podovi. U cilju omogućavanja kvalitetnijeg izvođenja programa proširena je i rekonstruisana bina i reparirane stolice u sali. Sve prostorije su okrečene, a sve koje su projektom za to planirane, opremljene su novim aparatima i nameštajem. Za salu je nabavljeno novo ozvučenje.

Projekat „Čuvari tradicije“ jedan je od dva projekta koji su opštini Bela Crkva odobreni na poslednjem IPA pozivu prekogranične saradnje sa Rumunijom.

- Cilj projekta je povezivanje ljudi iz pograničnog regiona kroz zajedničke projekte, investicije, kulturu i turizam. Nakon rekonstrukcije i opremanja Doma kulture u Kusiću, Kulturno umetnička društva iz sve tri opštine moći će da održavaju brojne koncerte i događaje u cilju promocije naše tradicije, muzike, nošnji i kulture. Ovaj projekat nam je veoma važan, nadamo se da će se i proces razvoja odvijati brže uz aktivno učešće cele zajednice, pre svega mladih ljudi, rekao je Darko Bogosavljević, predsednik opštine Bela Crkva.

Objavljeno u Vesti